до̏к
до̏к
до̏к (српски, lat. dȍk) уреди
Значења:
- За означавање да се радња главне реченице врши одмах по извршењу радње зависне реченице: чим. [1]
Примери:
- О̏ма, до̏к су на̏ши до̏шли. [2] [3] Сомбор Моровић Сремски Михаљевци Госпођинци [1]
- До̏к сам у̀стала, о̏ма ме забо̀лела. [2] Мартинци [1]
Референце уреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV,964,01—413, стр. 362.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига1),968,48 стр, стр.42.