дотичан

Облици:

  1. -чно, -чна [1]
  2. до̀тичан, до́тичан [1]

Значења:

  1. Споменути, о којем се говори. [1]

Примери:

  1. И ту̑ су у̀ нӯ t ри у̏ колу зе́чеви, и о̏нда на ко̀јег на̀ӣђе зе̑ц, о̀на̄ј (до̀тични ло́вац) пу̏ца ко̀ји је бли́зу њѐга, ако га у̀бије, у̏бије. [2] Бачка Паланка [1]# Када нам тре̏ба ле̑ва и дѐсна стра́на, о̏ндак о̀нај до́тичан сла̏ма̄р који де̏не сла̏му, о̑н прео̀креће ту̏ да̀ску. Ђала [1]
  2. Кад се ра̑ди жи̏то, о̏нда о̀на сме̑та до́тичним што ра̑ду жи̏то, бо̀де̄ и, а и жи̏то ни́је ле́по и гу̑ши га. [3] Кумане Меленци [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.29.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.40,45.

Напомене

уреди