дубај

Именица

уреди

дубај, м

Значења:

  1. Врста народне игре. [1]

Примери:

  1. Ја се попнем на лудају, па с[е] уватим за тулају, па заиграм дубај. Мол [1]# Тако су зва́ли ѝгру: ду̏ба̄н. Ѝграло се по̏ двоје. Ва̀ко се ска́кало. Два́ред, три́ред но̀гама, па тек цу̏цне, п[а] о̏ндак ско̏чи. О̑н сто̀и, а ја и̏грам. У̀ва̄тимо, па се зао̀кре̄немо о̑н и ја̑. [2] Српски Крстур [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр. 533.

Напомене

уреди