Викиречник

дугокљунка

дугокљунка

дугокљунка (српски, lat. dugokljunka)

уреди

Именица

уреди

дугокљунка, ж

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Rallus Rallidae Linnaeus[1]

Синоними:

  1. барска кокица [2] [1]
  2. барска кокошица [3] [1]
  3. барски петлић [4] [1]
  4. барски петлован [5] [1]
  5. барски пјетлован [6] [1]
  6. беканот [3] [1]
  7. водарица [7] [1]
  8. дугокљуна кокошица [8] [1]
  9. дугокљунка [3] [1]
  10. кокица [3] [1]
  11. кокотић [9] [1]
  12. кокошица [9] [1]
  13. кокошица млакара [3] [1]
  14. кокошица млакарица [3] [1]
  15. мала штиока [10] [1]
  16. млакар [11] [1]
  17. млакар петлић [12] [1]
  18. млакар пјетлић [13] [1]
  19. петле [7] [1]
  20. петлован [14] [1]
  21. тркавац [3] [1]
  22. хртеља [15] [1]
  23. цибов [16] [1]
  24. црнкасти пјетлић [17] [1]
  25. штиока [10] [1]


Хипероним:

  1. кокошица [3] [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Зоолошка терминологија и номенклатура. Средњошколска терминологија и номенклатура, књ. II, св. 2, Министарство просвете Краљевине Југославије, Београд 1932.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  4. ↑ Милорад Марчетић, Орнитофауна Лудошког језера, Палићког језера и околине, Зборник за природне науке, бр. 11, Матица српска, Нови Сад 1956, 179–183.
  5. ↑ Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
  6. ↑ Бранислав Гашић, Птице Републике Српске, Музеј Републике Српске, Бања Лука 1999.
  7. ↑ 7,0 7,1 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  8. ↑ Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXVI, дио други, Матица хрватска, Загреб 1901.
  9. ↑ 9,0 9,1 Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.
  10. ↑ 10,0 10,1 Hans von Kadich, Hundert Tage im Hinterland (Eine ornithologische Forschungsreise in der Hercegowina), Mittheilungen des Ornithologischen Vereins in Wien, Wien 1887, 6–14, 23–25, 39–41, 61–63, 71–72, 85–86, 102–105, 121–123, 139–140, 154–157.
  11. ↑ Јосиф Дусл, Зоологија за средње школе, Београд 1870.
  12. ↑ Csornai Rihárd, Bácska madarainak szerb és horvátnyelvü névjegyzéke, Aquila (A magyar királyi Madártani Intézet folyóirata), L évfolyam, Budapest 1943, 394–402.
  13. ↑ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.
  14. ↑ Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
  15. ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  16. ↑ Lintia Dénes, Adatok Szerbia madárfaunájához (први део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXII évfolyam, Budapest 1915, 329‒351. и Adatok Szerbia madárfaunájához (други део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXIII évfolyam, Budapest 1916, 74‒162.
  17. ↑ Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=дугокљунка&oldid=653587”