ете

Српски

ете (српски, lat. ete)

речца

ете, рчц.

Значења:

  1. За показивање некога или нечега што се налази или збива у близи ni лица коме се говори. [1]

Примери:

  1. Ете то, то ћу да кажем. Банатска Паланка Врачев Гај [2]
  2. Ете га иза тебе. Јасеново [2]# Е̏то вѝдиш, ку̑м је до̀шо. [3] Итебеј Ђурђево [2]


Референце

  1. мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,0 2,1 2,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 291.

Напомене