Викиречник

еља

еља

еља (српски, lat. elja)) уреди

Именица уреди

еља, ж

Значења:

  1. Род птица (лат.) Circus Accipitridae Lacépède [1]

Синоними:

  1. еја [2] [1]
  2. еља [3] [1]
  3. јастреб [4] [1]
  4. јеја [5] [1]
  5. луња [6] [1]
  6. пеленгуз [7] [1]
  7. пиљук [8] [1]


Хипоними:

  1. еја [9] [1]
  2. еја ливадарка [10] [1]
  3. еја пепељуга [10] [1]
  4. еја стрњарица [11] [1]
  5. ливадарска еја [12] [1]
  6. ливадска еја [13] [1]
  7. пепељуга [14] [1]
  8. сива еја [15] [1]
  9. бијели луњ [5] [1]
  10. далматинска еја [5] [1]
  11. дугорепа еја [16] [1]
  12. источна еја [17] [1]
  13. руска еја [15] [1]
  14. сребрни кобац [18] [1]
  15. степска еја [13] [1]
  16. барска еја [19] [1]
  17. водена еја [3] [1]
  18. еја [20] [1]
  19. еја мочварица [21] [1]
  20. еја мочварница [22] [1]
  21. еја пијуљача [5] [1]
  22. еја пуљача [3] [1]
  23. жабар [5] [1]
  24. кања [23] [1]
  25. луња [24] [1]
  26. мочварна еја [16] [1]
  27. мочварна пиљуга [17] [1]
  28. орлуг [25] [1]
  29. пијуљача [10] [1]
  30. ритска еја [10] [1]
  31. сакетар [24] [1]
  32. смеђа мочварна еја [26] [1]
  33. бела еја [19] [1]
  34. бела луња [27] [1]
  35. бели соко [28] [1]
  36. бијела луња [24] [1]
  37. еја [9] [1]
  38. еја стрљара [3] [1]
  39. еја стрнадарица [7] [1]
  40. еја стрнарица [5] [1]
  41. еја стрњара [15] [1]
  42. еја стрњарица [29] [1]
  43. еја стрњарка [10] [1]
  44. житна еја [13] [1]
  45. пољска еја [30] [1]
  46. пољски пиљук [5] [1]
  47. соколић од блата [31] [1]
  48. стрњарица [10] [1]


Референце уреди

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Владан Арсенијевић, Јестаственица (за учитељске и више девојачке школе), део 1, Зоологија, Нови Сад 1879.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  4. ↑ М. Н. Рашковић, Један прилог за упознавање тичијег света у Врањском округу (наставак), Ловац, бр. 12, Савез ловачких удружења, Београд 1897, 90–91.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  6. ↑ Јован Петровић, Наука о животињама, Платонова штампарија, Нови Сад 1867.
  7. ↑ 7,0 7,1 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  8. ↑ Атанасије Стојковић, Физика, Будим 1803.
  9. ↑ 9,0 9,1 Михаило Н. Рашковић, О тичијем свету у Крајини, Први конгрес српских лекара и природњака, Београд 1905.
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 10,3 10,4 10,5 Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  11. ↑ Драгутин Т. Симоновић, Птице, I, Грабљивице, пузачице, викачице, издање Задруге професорског друштва, Београд 1939. и друго издање, Знање, Београд 1953.
  12. ↑ Борис Гаровников, Зимски гости наших ловишта, Ловачке новине, бр. 1–2, Дневник, Нови Сад 1982, 18–20.
  13. ↑ 13,0 13,1 13,2 Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
  14. ↑ Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXVI, дио други, Матица хрватска, Загреб 1901.
  15. ↑ 15,0 15,1 15,2 Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  16. ↑ 16,0 16,1 Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.
  17. ↑ 17,0 17,1 Рудолф Заплата, Птице уловљене у Сарајеву и околини од 1880–1940. године, Ловачки лист, Савез ловачких удружења на подручју Босне и Херцеговине, Сарајево 1940, бр. 3, 141–143, бр. 4, 192–194, бр. 5, 232–234, бр. 6, 278–280, бр. 7, 333–335, бр. 8, 386–388, бр. 10, 474–477, бр. 11, 534–537, 1941, бр. 2, 84–86, бр. 3, 134–136.
  18. ↑ Мојо Медић, Други додатак грађи за природописну номенклатуру и за рибарско оруђе, Летопис Матице српске, књ. 184, свеска четврта, Матица српска, Нови Сад 1895, 13–27.
  19. ↑ 19,0 19,1 М. Н. Рашковић, Један прилог за упознавање тичијег света у Врањском округу (наставак), Ловац, бр. 9, Савез ловачких удружења, Београд 1897, 66.
  20. ↑ Речник српских говора Војводине, св. 1–10, Матица српска, Нови Сад 2000–2010.
  21. ↑ В. Е. Мартино – С. Д. Матвејев, Птице Југославије, I, Скупљање, препарирање и одређивање, Просвета, Београд 1947.
  22. ↑ Божидар Пекић, Прилог познавању орнитофауне Царске Баре са околином, Заштита природе, бр. 14, Београд 1958, 11–19.
  23. ↑ Јосиф Дусл, Зоологија за средње школе, Београд 1870.
  24. ↑ 24,0 24,1 24,2 Животиње, VIII део, Даворин Трстењак, Птице, IV свезак, књ. XCVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1895.
  25. ↑ Божина Ивановић, Нека орнитолошка запажања на Скадарском језеру, Lаrus, вол. 21–22, годишњак Завода за Орнитологију ЈАЗУ, Загреб година? 1970 (24) (1967-68 21-22?), 137–160.
  26. ↑ Рихард Чорнаи, Номенклатура птица Војводине (од бр. 25–26 Номенклатура птица у Војводини), Војвођански ловац, Савез ловачких друштава Војводине, Нови Сад 1947, бр. 16, 215–216, бр. 17, 233–234, бр. 18–19, 259–260, 1948, бр. 21–22, 296–297, бр. 23–24, 330, бр. 25–26, 355–356, бр. 27–28, 381–382, бр. 29–30, 407–408, бр. 31, 428–429, 1949, бр. 32–34, 453–454, бр. 35–37, 487–489, бр. 38–41, 513–514, бр. 42–43, 543–545, 1950, бр. 47–49, 593–594, 1952, бр. 56–57, 16–17, бр. 58–59, 13–14, бр. 61, 14–15, бр. 62–63, 23–24, 1953, бр. 64–65, 23–24, бр. 66–67, 20–21, бр. 68–69, 24–25, бр. 70–71, 17–18.
  27. ↑ Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
  28. ↑ Csornai Rihárd, Bácska madarainak szerb és horvátnyelvü névjegyzéke, Aquila (A magyar királyi Madártani Intézet folyóirata), L évfolyam, Budapest 1943, 394–402.
  29. ↑ Ернест Домбровски, Основи орнитологије сјеверозападне Србије, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VII, Сарајево 1895, 63–104.
  30. ↑ Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
  31. ↑ Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=еља&oldid=247261”