жи̑в

Именица

уреди

жи̑в, с

Категорије: риб.одр. вид.бот.


Облици:

  1. жив, жи́ва, жи́во [1]
  2. именице, значења, жив, за, појачавање [1]

Значења:

  1. Који живи, који је у животу. [1]
  2. Озлеђено место на телу, отворена рана. Вршац[1]
  3. Тежина живе животиње. Сомбор Ковиљ Вршац[1]
  4. Вишегодишња листопадна жбунаста биљка Lycium. [1]
  5. Који се састоји од израслих биљака (самониклих или сађених). [1]
  6. Ограда од густо засађеног жбуња. [1]
  7. Пресан, сиров, недокуван, недопечен (о прехрамбеним производима). Ђурђево[1]
  8. Непечен (о цигли). [1]
  9. Живахан, немиран, несташан (о детету). Ђурђево Ново Милошево[1]
  10. Покретљив (о риби). [1]
  11. Који стално тече (о води, реци и сл.). [1]
  12. Живо створење, живо биће; живинче. [1]
  13. Вишегодишња листопадна жбунаста биљка Lycium. [1]
  14. Који се састоји од израслих биљака (самониклих или сађених). [1]
  15. Који стално тече (о води, реци и сл.). [1]
  16. Који се помера, помиче. [1]
  17. Биоскоп. [1]
  18. Живахан, окретан. [1]
  19. Веома вредан, способан; живахан, окретан. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Вршац Иванда[1]
  20. Који са водом прави хемијску реакцију, негашен. [1]
  21. Истински, прави. [1]

Примери:

  1. Кћи̑ ми у Бео̀град и̏ма јерѐбицу: на̀гӯраду — као жи́ва; о̏чи је мѐтили од ђерда́на. Ново Милошево [1]
  2. О̏ндак је у̏мро јѐдан бра̏т у Ме̏ле̄нцима; о̀сто је јѐдан бра̏т, Га́ја, жи̑в и Љу́ба, сна̑. [2] [3] Меленци Ђурђево Башаид [1]
  3. Си̑не, ако ти̑ о̀станеш жи̑в, ја̑ ћу би̏ти на̑јсрѐћнӣја ма̑јка у све́ту и ти̑ на̑јсрѐћнӣји си̑н. Кумане [1]
  4. Мѐни то̑ та̀ко ле̑по кад ме̏ту прѐт кућу цве̑ће и жи́ву о̏граду, о̏ма бу̏де у̏редно. Јаша Томић Сусек Свилош Ђурђево Шурјан Бока Неузина Избиште [1]
  5. Ал ус пу̑т и̏ма жи́ва о̏града не̏ка, жи̏ви пло̑т ми̏ зове́мо. Избиште [1]
  6. Жи́ва ци́гла, то̑ о̀ви што ка̑жу черпи̏ћ. [4] Велико Средиште [1]
  7. Не̏ће ни̏ко на кра̏ј, и̏ма р̏ђаву ци́глу, и̏ма це́ла стра́на му жи́ва ци́гла. Јасеново [1]
  8. Штука [...] то је зимска риба која је мно го жива и она је нарочито прождрљива. [5] Стари Сланкамен Нови Сад [1]
  9. Код нас оде не, али на живим водама и четири центи [су окца на мрежи]. Они тамо, на живим водама, зову је самица, а ми је зовемо вага. [5] [6] Србобран Суботица Сомбор Ђурђево [1]
  10. А о̏бавезно живи́нче донѐсу, жи́во не̏што. Бешка [1]
  11. Пред ње̑вом ку̏ћом ѝма̄ жи̑ва о̏града. Бачинци Лаћарак Ђурђево [1]
  12. Сачмарица, то само у живом Дунаву. Бездан [1]
  13. Има стара Тиса, рецимо, и жива Тиса. Не кажемо нова него жива Тиса. [5] Елемир Стари Сланкамен Бачко Градиште Падеј [1]
  14. Му̏ке жи̑ве а р̏ђаве пла́те. Јасеново [1]


Изведене речи:

  1. жи̑ви [1]


Изрази:

  1. жив умрети ("веома се уплашити"). Вршац [1]
  2. не можежив у гроб да иде ("не може умрети пре него што му је суђено"). Ново Милошево Вршац Јасеново [1]
  3. одживог човека ништа се није отело ("човек може све постићи"). Ново Милошево [1]
  4. изву́ћижи́ву гла̑ву ("спасти се"). Вршац [1]
  5. о̀статижи̑в ("спасти се од велике опасности, преживети"; "И у̏ве̄к сам га чу́вала, и кад њѐгов кре̏вет намѐшћа̄вам и њѐгову со̏бу спре̑мам, у̏век ка̑жем: „Си̑не, око ти̑ о̀станеш жи̑в, ја̑ ћу би̏ти на̑јсрѐћнӣја ма̑јка у све́ту и ти̑ на̑јсрѐћнӣји си̑н”"). Кумане [1]
  6. Да сижив и здрав Сенпетер [1]
  7. да смо миживи и здрави [1]
  8. жива ти ташта ("у обраћању особи која уђе у кућу у време обеда"). Јасеново [1]
  9. жи́в би̏о па ви̏део ("уверићеш се и сам"). Вршац [1]
  10. безл нема ("нема никога"). Ђурђево [1]
  11. нижи̑в ни мр́тав ("веома престрашен, претрнуо од страха, запрепашћења и сл."). Вршац [1]
  12. бити наживој ватри ("бити у искушењу, на проби"). Сомбор [1]
  13. живсе саранити ("доживети велики неуспех"; "Жи̑в се сара́нијо"). Вршац [1]
  14. мукеживе а рђаве плате ("радити неки тежак посао од кога нема користи"). Јасеново [1]
  15. Бемти свеживо ("псовка"). [1]
  16. за мртвуживу ("утеха удовцу кад му умре жена"). Ново Милошево [1]
  17. ни заживу главу ("никако, нипошто"; "Паорски момци и девојке „ни за живу главу” не би тамо завирили"). Меленци Сомбор Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Вршац [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 135, 142.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  4. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  5. 5,0 5,1 5,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 28.

Напомене

уреди