жму́ра

жму́ра (српски, lat. žmúra) уреди

Именица уреди

жму́ра, ж

Категорије: Г.


Облици:

  1. жмура, жму́ре [1]

Значења:

  1. Врста дечије игре у којој један од учесника жмурећи сачекује да се други сакрију па их затим тражи. [1]
  2. Врста дечије игре у којој један учесник везаних очију тражи друге. [1]
  3. Учесник истоимене дечије игре. [1]

Примери:

  1. Жму́ре смо се ѝграли, па о̏нда гра́де̄. Лаћарак [1]
  2. И си̏грамо се жму́ре. Нови Сад [1]
  3. И жму́ре се си̏ гра̄ мо. [2] [3] Чента Суботица [1]
  4. Кад смо дѐца би́ли, си̏гра̄мо се жму́ре — јѐдно̄м све̑жемо о̏чи, па се са̀крӣвамо под крѐвет, о̑н на̑с тра̑жи. Суботица Ђурђево [1]
  5. Али је довољно да који било један стигне пре жмуре на место и да викне: „И пијапаче за све”, па да на тај начин спасе све и стари жмура остаје и даље да жмури. [1]
  6. Но док жмура иде и тражи остале, ови се искраду из места где су били сакривени и трче до места где је жмура жмурио, и сваки за себе пљује, вичући: „И пијапач за мене”. [1]
  7. Жмура иде по колу и, чим наиђе на неку девојчицу, пипа је по глави и телу и погађа по имену која је. [3] [1]


Синоними:

  1. жмурац [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 242.
  3. 3,0 3,1 Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 86.

Напомене уреди