жута листарка
жута листарка
жута листарка (српски, lat. žuta listarka))
уредиИменица
уредижута листарка, ж
Значења:
- Врста птице из рода (лат.) Phylloscopus Phylloscopidae Boie[1]
Синоними:
- врбикова женица [2] [1]
- врбова листница [3] [1]
- женица [4] [1]
- женичица [5] [1]
- жута листарка [6] [1]
- жута пеница [7] [1]
- звиждак [8] [1]
- ковач [9] [1]
- ковачић [4] [1]
- обичан звиждак [10] [1]
- обични звиждак [3] [1]
- ракитњача [3] [1]
- фић [3] [1]
- шеничица [9] [1]
Хипероним:
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
- ↑ 4,0 4,1 Драгутин Т. Симоновић, Птице, I, Грабљивице, пузачице, викачице, издање Задруге професорског друштва, Београд 1939. и друго издање, Знање, Београд 1953.
- ↑ Животиње, VI део, Даворин Трстењак, Птице, II свезак, књ. LXXVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1890.
- ↑ Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
- ↑ Ђорђе Поповић, Речник српскога и немачкога језика, II српско-немачки део, непромењено друго прегледано и умножено издање, књижара „Напредак” из Панчева, Београд 1926.
- ↑ Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.
- ↑ 9,0 9,1 Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXIV, дио први, Матица хрватска, Загреб 1899.
- ↑ Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
- ↑ Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.