жуја

жуја (српски, lat. žuja) уреди

Именица уреди

жуја, м/ж

Облици:

  1. жу́ја Крчедин Војка Белегиш [1] [2]
  2. жу́ја Гибарац Јарак Мали Радинци Крушедол [1] [2]

Значења:

  1. Назив и име животи њи жућкасте длаке или с каквом жућ ка стом шаром. [2]
  2. За краву. [2]
  3. За вола. [2]
  4. За овцу. [2]

Примери:

  1. Према боји и особинама вуне називају их: жуја, жујка — жута глава, бела вуна. [3] [2]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 194.

Напомене уреди