жљезда

Српски

жљезда (српски, lat. žljezda)

Именица

жљезда, ж

Категорије: об.


Значења:

  1. Орган у телу човека, неких животиња и биљака који лучи сокове потребне за организам или избацује непотребне производе промета материја. [1]
  2. Жлезда која лучи восак. [1]
  3. Исто. [1]
  4. Жлезда која лучи пљувачку. [2] Сивац[1]
  5. Жлезда која лучи млеч. [2] Бешеново Верушић Жедник[1]
  6. Обољење које се манифестује увећањем, отицањем жлезда. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. Из сво̀ји жље́зда то̑ о̀на лу̑чи. [2] Визић [1]
  2. Ѝмају сво̀је жље́зде и лу̑че... од ма̏ја до о̀кто̄бра по̏сле ви̏ше не́мају. [2] [3] [4] Међа Черевић Сомбор Сивац Србобран Госпођинци Каћ Мошорин Ново Милошево Башаид Бока Идвор [1]
  3. О̑н и̏ма ту̑ пу̏но жље́зда, зна́те, та̑ жље́зда се ски̏не, о̀стало са́мо ме̑со. Суботица [1]
  4. Мла́да пче̏ла и̏ма жле́зде за во̏сак, из њи̑ ѝзлазе ма̑ле пло̏чице во̏ска. [2] Конак Моровић Бешеново Суботица Пачир Ђурђево Гардиновци Кикинда Бока Дубовац [1]
  5. Не̑ма развијѐне те̑ жле́зде ста̑ра пче̏ла. [2] Пачир [1]
  6. Жле́зде излу̀чују са̀мо у про̀леће. [2] Ђала [1]
  7. Јѐдна од дру̏ге у̀зимају во̏ сак из во̀штане жле́зде и гра̑де са̑ће. [2] Сомбор [1]
  8. Ѝмају во̀штане жле́зде и лу̑чу се̏тне би̑љне криста̀ли ће во̏ска. Пачир [1]
  9. Ѝмају во̀штане жле́зде, мла́де пче̏ле га [восак] лу̑че пошто су ја̑ко у̀гојене. Суботица [1]
  10. О̏ндак се активи́рају во̀штане жље́зде ко̀је се на̀лазе на до̑њој стра́ни стома́ка. [2] Јарак Моровић Сивац Каћ Мошорин Бока Идвор [1]
  11. Во̏сак но̏се у сѐби јер ѝмају во̀штане жље́зде ко̀је лу̑че во̀сак. Черевић [1]


Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 227, 367.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 153.

Напомене