за̏врта̄ј

за̏врта̄ј (српски, lat. zȁvrtāj) уреди

Именица уреди

за̏врта̄ј, м

Облици:

  1. пре̑ко, и, јѐдно, би́ло, др̏во, завртај, да, је, онда, сте̑гнеш [1]

Синоними:

  1. шраф [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди