за̏логај

Именица

уреди

за̏логај, м

Облици:

  1. за̏лога̄ј [1]

Примери:

  1. О̏ндак у̏јутру кад тре̏ба да до̀ручкујемо, о̏ндак сва̏ки је мо́ро по три̑ за̏логаја да у̏зме од сва̏ког то̑ од у̏вече. Бешка [1]
  2. У̏зме за̏логај-два̏. [2] [3] Шимановци Сремска Митровица Итебеј [1]# А јѐдан је је̏во шу̑нке, па ве̏лик за̏лога̄ј па се уда́вијо. [4] Суботица Нови Кнежевац [1]


Синоними:

  1. залог [1]


Изрази:

  1. не давати некоме довољно да једе, бити шкрт на храни’. — Нико ником није бројао залогаје, матере су својој деци сипале јела у тањире, и деци свог девера, и није се нико гурао и отимао за боље место за трпезом ("Нико ником није бројао залогаје, матере су својој деци сипале јела у тањире, и деци свог девера, и није се нико гурао и отимао за боље место за трпезом"). [1]
  2. Бројати некомезалогаје [1]

Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 109.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 222.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 110.

Напомене

уреди