задругар

задругар (српски, lat. zadrugar) уреди

Именица уреди

задругар, м

Облици:

  1. за̑другар [1]

Значења:

  1. Члан удружења, задруге. [1]

Примери:

  1. О́де о̀ви за̑другари и о̀ни су но̀сили — пра̏вили ба̑л: обла́чили ста̑ре но̀шње те̑. [2] [3] Ново Милошево Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Фаркаждин [1]# Задруга́ри сѐља̄чке ра̑дне за̑друге. Бегеч Ново Милошево [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 115, 117.

Напомене уреди