заора́вати

заора́вати (српски, lat. zaorávati)

уреди

Глагол

уреди

заора́вати, {{{вид}}} непрел.


Облици:

  1. заоравати, зао̀ра̄вам [1]
  2. за̀орем [1]

Значења:

  1. Орањем затрпавати. [2] Пачир Каћ[1]

Примери:

  1. До̑ђеду љу̑ди, по̀годи та̏та и о̏нда то̑ ра̀зба̄циду, онда се то̑ за̀оре, онда је би̏о плу̏г, ни́је би̏о онај тра̏ктор. Суботица Ђурђево [1]


Изведене речи:

  1. зао̀рати [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 138.

Напомене

уреди