зве̏кнути

зве̏кнути (српски, lat. zvȅknuti) уреди

Глагол уреди

зве̏кнути, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ем, звекнути [1]

Значења:

  1. Ударити, треснути некога неким предметом. [1]

Примери:

  1. Звекно сам га мочугом па је одма посто миран ко јагње. Бегеч Сремска Митровица Ново Милошево [1]


Синоними:

  1. звиждати [1]


Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди