звечати

Глагол

уреди

звечати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. зве́чи [1]

Значења:

  1. Одавати звеку; изазивати звеку. [1]

Примери:

  1. Па то̏ је са̀мо ма̏ло одго́ре про̀бушен, па ту̏ ме̏тну не̏колко зр̏наца пасу́ља ил ти куку̀рӯза, а о̀ставе др̏шку, па нам то̑ зве́чи. [2] [3] Кула Сремска Митровица Каћ Падеј Српска Црња Итебеј Елемир Житиште Међа Пачир Фаркаждин [1]


Изрази:

  1. Ко је шупаљ самзвечи ("глупост се не може сакрити"). [1]

Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 309, 400.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 173, 255.

Напомене

уреди