Викиречник

златноухи гњурац

златноухи гњурац

златноухи гњурац (српски, lat. zlatnouhi gnjurac))

уреди

Именица

уреди

златноухи гњурац, м

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Podiceps Podicipedidae Latham[1]

Синоними:

  1. гњурац [2] [1]
  2. златноухи гњурац [3] [1]
  3. златоуха пондурка [4] [1]
  4. златоухи гњурац [5] [1]
  5. златоуши гњурац [6] [1]
  6. норац [3] [1]
  7. перјушасти гњурац [7] [1]
  8. перјушасти пандурак [3] [1]
  9. пирилонац [8] [1]
  10. средња пондурка [9] [1]
  11. ушати гњурац [10] [1]
  12. црвеноврати гњурац [11] [12] [1]
  13. црноврати гњурац [13] [1]
  14. црноухи гњурац [10] [1]


Хипероним:

  1. бетић [14] [1]
  2. гњурац [15] [1]
  3. жмираг [3] [1]
  4. пандурак [16] [1]
  5. пондурка [17] [1]
  6. принор [18] [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Свет. К. Матић, Орнитолошка збирка у нишкој гимназији, Извештај гимназије, Ниш 1905, 28–32.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  4. ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  5. ↑ Ернест Домбровски, Основи орнитологије сјеверозападне Србије, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VII, Сарајево 1895, 63–104.
  6. ↑ Lintia Dénes, Adatok Szerbia madárfaunájához (први део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXII évfolyam, Budapest 1915, 329‒351. и Adatok Szerbia madárfaunájához (други део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXIII évfolyam, Budapest 1916, 74‒162.
  7. ↑ Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  8. ↑ Hans von Kadich, Hundert Tage im Hinterland (Eine ornithologische Forschungsreise in der Hercegowina), Mittheilungen des Ornithologischen Vereins in Wien, Wien 1887, 6–14, 23–25, 39–41, 61–63, 71–72, 85–86, 102–105, 121–123, 139–140, 154–157.
  9. ↑ Људевит Фирер, Продужена посматрања на орнитолошком пољу у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VII, Сарајево 1895, 241–258.
  10. ↑ 10,0 10,1 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  11. ↑ Јавор Рашајски – Андреи Киш (Andrei Kiss), Птице Баната, Градски музеј Вршац, Вршац 2004.
  12. ↑ Јавор Рашајски, Птице Србије, Triton Public, Вршац 2004.
  13. ↑ Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
  14. ↑ Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  15. ↑ Григорије Лазић, Проста наравна историја, Будим 1836.
  16. ↑ Август Либен, Природопис, први део: Зоологија (превео П. Деспотовић), Панчево 1874.
  17. ↑ Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, I, Српска краљевска академија, Београд 1888.
  18. ↑ А. Остојић, Прилог за народну номенклатуру, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година II, бр. 1, Загреб 1887, 119–129.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=златноухи_гњурац&oldid=248998”