зобити

зобити (српски, lat. zobiti) уреди

Глагол уреди

зобити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -им [1]

Значења:

  1. Давати зоб или другу зрнасту храну стоци. [1]
  2. Добро хранити, товити стоку. [1]

Примери:

  1. Када им [овцама] дају кукуруз, мекиње, зоб, жито, кажу да их зобе. [2] [1]# И ондак до̀чекаш да се о̀тели и мо̑раш да је зо̏биш. Зрењанин [1]# О̏нда и̏ма̄ду мле́ка да о̀доју ја̏га̄њце, кад се зо̀бу, а кад се не зо̀бу, о̏нда су ло̏ше. Кумане [1]
  2. Он зоби своје коње само кукурузима. Бегеч [1]
  3. Ни́је ми чо̀век ту̑, ено га у шта́лог, зо̀би ко̀ње. [3] [4] Ченеј Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ново Милошево Иванда [1]# Ми̏слим да не̏ ваља ста̏лно зо̀бити ма̑рву. [4] Ченеј Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Ново Милошево Иванда [1]


Синоними:

  1. зобати [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 194.
  3. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. 4,0 4,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене уреди