и̏ме
и̏ме
Именица
уредии̏ме, с
Аудио: | (датотека) |
Облици:
Значења:
- Дан свеца заштитника. [1]
- Надимак. [1]
- Посебан назив за појединачну животињу. [1]
- Врста дечије игре. [2][1]
Примери:
- О̀цово и̏ме је пре̑ко, а ма̏терино ду́жом. [3] [4] [5] Итебеј Ново Милошево Итебеј Меленци Фаркаждин Избиште [1]
- Е̏, по̏сле и кад се де́те ро̏ди, ку̑м и ку́ма но̏се на венча́ње, о̀ни да́једу и и̏ме дѐтету. Кула [1]
- У Срему се породична слава зове крсна слава, крсно име или служба божија, а породице које је прослављају су свечари. [6] [1]
- Чо̀веку ње̑ном је би́ло по̀рӯгано и̏ме Ку̏рја̄к. [7] Српски Крстур [1]
- Сва̏ки ко̏њ ѝмо̄ је сво̀је и̏ме. Товаришево [1]
Изрази:
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 288.
- ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 66.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 194.