изобича́јити

изобича́јити (српски, lat. izobičájiti)

уреди

Глагол

уреди

изобича́јити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. -ѝча̄јим, изобичајити [1]
  2. се, изобичајити [1]
  3. -ѝча̄јам, изобичајити [1]

Значења:

  1. Престати нешто радити, примењивати, избацити из навике, обичаја. [1]
  2. Изаћи из употребе, престати бити обичај. [1]

Примери:

  1. Престали смо да славимо божићне празнике тако што смо изобичајили да уносимо сламу у собу. [2] [3] Бегеч Буђановци Госпођинци Ново Милошево [1]
  2. То̑ се да̀нас изобича́јило. Каћ [1]
  3. Са̏д то̏ ве̏ћ не̑ма, са̏д се то̏ изобича́ило. Вршац [1]
  4. И у на̏шу ку̏ћу се зна̏ло; нѐдељом се сви̏ о̀правимо свеча̀но, па у̀ цркву, а са̏д све̏ је то̑ изобича̑јено. Мла́ди нѐ веруједу у Бо̏га, а ми̑ смо ста̏ри, ни у цр̑кви ви̏ше не̏ идемо. Јаша Томић [1]


Изведене речи:

  1. изобича̑јен [1]
  2. изобича́јати [1]


Синоними:

  1. изумрети [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 360.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 126.

Напомене

уреди