истова́рати

истова́рати (српски, lat. istovárati)

уреди

Глагол

уреди

истова́рати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. истоварати, -о̀ва̄рам [1]
  2. истоварати, -им [1]

Значења:

Примери:

  1. Не̏ко овр́шӣ ба̏ш, а не̏ко са̀мо о̀бере̄, па о̏нда̄к ѝде̄ о̀нӯ љу̀штику, па исто̀ва̄рај, па са о̀нӣм лѐва̄тором. Бачинци [1]
  2. Сва̏ки да̑н ја̑ сам те̏ро ку̏ћи, истова́ро̄, а Је̏ја, мо̀ја ма̏ти и о̀тац мо̑ј, о̀ни су са̀ њима би́ли на̀ њиви. [2] [3] [4] Лаћарак Чортановци Суботица Надаљ Чуруг Жабаљ Силбаш Госпођинци Мошорин Ковиљ Тител Вилово [1]
  3. И до̑ђемо ку̏ћи и исто̀варимо је та̏м у дво̏рӣште. [5] Лаћарак Суботица Црепаја [1]


Изведене речи:

  1. исто̀варити [1]


Синоними:

  1. истоваривати [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 360.
  3. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 206.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 167.

Напомене

уреди