ка́нити

ка́нити (српски, lat. kániti) уреди

Глагол уреди

ка́нити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. канити, ка̑ним [1]
  2. , канити [1]

Значења:

  1. Намеравати. [1]
  2. Нудити некога јелом или пићем. [1]
  3. На ме ра ва ти, сме ра ти. [1]
  4. Служити се, послуживати се. [1]
  5. Оклевати, одуговлачити; нећкати се. [1]

Примери:

  1. Ка́нио сам да про̀дам о̀ву ку̏ћу и да зи̑дам но̏ву, ал жѐна ме оду̀враћа док дѐца не за̀вршу шко̏лу. Јаша Томић [1]
  2. Ка̑ни да ѝде код дево̑јке и зе̏та у го̏сте. [2] Ченеј Сомбор Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Деска Иванда [1]
  3. Не̏мој да ме ка̑ниш, ја ни́сам срамо̀тљива, у̀зећу са́ма. [2] Ченеј Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Деска Иванда [1]
  4. Канила сам га да је̑, а он каже да није гла̑дан. Јасеново [1]
  5. От кад се ка ним да до ђем код вас па ни кад д[а] угра̏бим ма ло вре me на. Јасеново [1]
  6. Нѐмој фу̏рт да те ка̑ним, ка́ни се са̑м. Бар о̀вај а̀ста̄л ни̏кад ни́је пра́зан. Јаша Томић [1]
  7. Не̑ма да се ка̑ну, о̏ма се̏да на̀ кола, ѝду вѐнча̄ју се. [3] Сефкерин [1]
  8. Ајде, немој се каниш три сата. Јасеново [1]
  9. Док се он кани да попије чашу ракије, мени ће да прође воља. Црвена Црква [1]


Синоними:

  1. мислити [1]


Изрази:

  1. Канитисе ко гладан на срање ("отезати, одгађати, одлагати почетак неког посла"). Јасеново [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 522.

Напомене уреди