каљак

Именица

уреди

каљак, м

Облици:

  1. ка̀љка [1]

Значења:

  1. Зуб између секутића и кутњака код коња. [1]
  2. Прва трава која се појави у пролеће, одмах по копњењу снега, млада трава. [1]

Примери:

  1. Ка̀љак — у Вукову „Рјечнику” стоји за ту реч да значи зуб у коња по коме му се познаје старост. Значи управо коњски очњак, који истерује коњу у петој години. [2] [1]
  2. Истерао коње на каљак. [2] [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 91.

Напомене

уреди