Викиречник

кањуг

кањуг

кањуг (српски, lat. kanjug))

уреди

Именица

уреди

кањуг, м

Значења:

  1. Род птица (лат.) Milvus Accipitridae Lacépède [1]

Синоними:

  1. јастреб [2] [1]
  2. јуна [3] [1]
  3. кања [4] [1]
  4. кањуг [2] [1]
  5. крошун [2] [1]
  6. луња [5] [1]
  7. љуна [3] [1]
  8. милан [6] [1]
  9. пиљуг [2] [1]
  10. пиљуга [2] [1]
  11. пиљух [2] [1]
  12. стрижореп [2] [1]
  13. шкањ [2] [1]


Хипоними:

  1. коршун [7] [1]
  2. луња [8] [1]
  3. мали стрижореп [2] [1]
  4. мрка луна [9] [1]
  5. мрка луња [10] [1]
  6. мрки јастреб [2] [1]
  7. мрки кањуг [11] [1]
  8. ракљаш [8] [1]
  9. црна јуна [12] [1]
  10. црна луња [13] [1]
  11. црни кањуг [14] [1]
  12. црнкаста луња [2] [1]
  13. бела јуна [7] [1]
  14. бијела јуна [12] [1]
  15. еја [15] [1]
  16. јастреб [16] [1]
  17. јуна [17] [1]
  18. кањуг [18] [1]
  19. луња [19] [1]
  20. мрка луња [20] [1]
  21. ракљан [10] [1]
  22. ракљаш [21] [1]
  23. ракљош [22] [1]
  24. рђаста луња [13] [1]
  25. риђа луња [23] [1]
  26. риђаста луња [24] [1]
  27. стрижореп [25] [1]
  28. црвена луња [26] [1]
  29. црвенкаста луња [27] [1]
  30. црвенкасти кањуг [14] [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  3. ↑ 3,0 3,1 Петар Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, I–IV, ЈАЗУ, Загреб 1971–1974.
  4. ↑ Ђуро Себишановић, Грађа за номенклатуру наших птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година IV, бр. 1, Загреб 1889, 261–272.
  5. ↑ Јосиф Панчић, Птице у Србији, Државна штампарија, Београд 1867.
  6. ↑ П. Баришић, Дивљач и лов у Босни и Херцеговини, Шумарски лист, орган хрват.-славонскога шумарскога друштва, бр. 2. год. IX, Загреб 1885, 57–61.
  7. ↑ 7,0 7,1 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  8. ↑ 8,0 8,1 В. Е. Мартино – С. Д. Матвејев, Птице Југославије, I, Скупљање, препарирање и одређивање, Просвета, Београд 1947.
  9. ↑ Миленко Зеремски – Борис Гаровников, Вишејезични именик пернате дивљачи, Ловачки савез Војводине, Нови Сад 2010.
  10. ↑ 10,0 10,1 Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
  11. ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  12. ↑ 12,0 12,1 Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.
  13. ↑ 13,0 13,1 Csornai Rihárd, Bácska madarainak szerb és horvátnyelvü névjegyzéke, Aquila (A magyar királyi Madártani Intézet folyóirata), L évfolyam, Budapest 1943, 394–402.
  14. ↑ 14,0 14,1 Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  15. ↑ Вук Маринковић, Јестествена повестница, Београд 1851.
  16. ↑ Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.
  17. ↑ Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
  18. ↑ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.
  19. ↑ Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
  20. ↑ Ондреј Визи, Заштићене животињске врсте у Црној Гори, Гласник Републичког завода за заштиту природе и Природњачког музеја у Титограду, 17, Титоград 1984, 69–108.
  21. ↑ Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  22. ↑ Lintia Dénes, Adatok Szerbia madárfaunájához (први део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXII évfolyam, Budapest 1915, 329‒351. и Adatok Szerbia madárfaunájához (други део), Aquila (A magyar királyi ornithologiai központ folyóirata), XXIII évfolyam, Budapest 1916, 74‒162.
  23. ↑ Милорад Марчетић – Душан Н. Андрејевић, Орнитофауна Косова и Метохије, Рилиндја, Приштина 1960.
  24. ↑ Борис Гаровников – Иштван Хам, Прва „црвена листа” птица Војводине, Природа Војводине, VI–VII, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1980–1981, 59–63. и Борис Гаровников – Иштван Хам, Прва „црвена листа” птица Војводине (прве допуне и корекције), Природа Војводине, IX–XI, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1986, 59–63.
  25. ↑ Животиње, VIII део, Даворин Трстењак, Птице, IV свезак, књ. XCVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1895.
  26. ↑ Свет. К. Матић, Птице у околини Ниша, Извештај гимназије, Ниш 1906, 48–53.
  27. ↑ Владан Арсенијевић, Јестаственица (за учитељске и више девојачке школе), део 1, Зоологија, Нови Сад 1879.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=кањуг&oldid=246599”