Викиречник

кисити

кисити

кисити (српски, lat. kisiti) уреди

Глагол уреди

кисити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ➡, -и [1]

Значења:

  1. Имати благо кисео, накисео укус; постајати кисео. [1]

Примери:

  1. То̑ ни́је ши́ра, ма̏ма, ши́ра је кад већ ки́си. Суботица [1]
  2. Не̏мој забада́ва подгреја́вати то̑ је̏ло заш већ ки́си, бо̏ље га о̏дман ба́ци. [2] Ченеј [1]


Референце уреди

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=кисити&oldid=211835”