кићанка
кићанка
кићанка (српски, lat. kićanka) уреди
Именица уреди
кићанка, ж
Облици:
Значења:
- Свежањ гајтана, памучних, вунених, свилених и сл. конаца, спојених, свезаних на једном крају, који служи као украс (на капи, марами, одећи и др.). Јасеново[1]
- Гушћи прамен длаке на завршетку репа неких животиња (коња, магарца). [1]
- Украс на мушком шеширу (клас жита, цвеће, перо и сл.). [1]
- Кожни украс на кожуху, опаклији и сл. [1]
- Оно што је налик кићанки, украсу. [1]
Примери:
- У Уљми кажу да је на крају бичаља кожна кићанка. [2] Уљма [1]
- Изнад рукохвата [бича] је испреплетена опута од јаке јареће коже, која држи мале лапаре што у кићанкама висе до самог повраза. [3] [1]
- Кићанке су прављене од разнобојног викследера, а њима су се украшавали кожуси и паклије, у неким крајевима и дуцини. [4] [1]
- На шпицевима забата направила се од трске кићанка као украс. [5] Бело Блато [1]
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 192.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 91.
- ↑ Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 105.
- ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 291.