ко̀пита
ко̀пита
ко̀пита (српски, lat. kòpita) уреди
Именица уреди
ко̀пита, ж
Примери:
- О̀во је но̑ж, и с ти̑м се́чемо ко̀питу. Ириг [1]
- Не ваља́ду му ко̀пите. Госпођинци [1]
- То̑ је ту̀рпија ра̀шпа ко̀јом турпѐјишем ко̀пите. О̀бликујем ко̀питу (Кв — Сот Не Ин; Си Ту БП Фу НС К Ти; Бш Ит Ж Сф Ч Ј; Чн. [2] [3] [4] [5] [6] [1]
- У многим селима, нарочито јужног Баната, у част тодоровских коња месе колаче у виду коњског копита, које називају „тодорчићи” или „копите”. [7] [1]
Референце уреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 55, 174.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 54.
- ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 96.