кончић

кончић

кончић (српски, lat. končić)

Именица

кончић, м

Категорије: об.

Значења:

Полни орган трута. ^[1]

Примери:

Кад о̀плоди ма̏тицу, то̑ о̀стане од те̑ла њѐговог, то̑ че̏ле о̀чисте, то̑ је ко̀нчић бе̑ли. Дероње ^[1]
Спари́вање у ле́ту... о̏нда ма̏тица ко̀нчић и̏ма. ^[2] Долово Светозар Милетић Пачир Суботица Фаркаждин Елемир Меленци Српска Црња ^[1]

Референце

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=кончић&oldid=234385”