конђа

конђа

конђа (српски, lat. konđa)

Именица

конђа, ж

Категорије: прен.

Облици:

Значења:

1. Мали дрвени обруч пресвучен тканином око кога удате жене обавијају косу.
2. Уметак од косе, вуне и сл. који замењује природну косу.

Примери:

1. Удате жене су носиле „конђу” а то је мали дрвени обруч обавијен крпом, око кога се обавију курјуци (плетенице) и потом прошију гајтаном. Преко „конђе” ношена је „џега” а преко ње повезана марама, која се везивала под гушом. „Конђа” и џега су одржани код неких старијих жена до Првог светског рата. Остојићево
2. По буђењу младенаца младу су свекрва или јетрва обредно чешљале као удату жену у „конђу” ( — БА Сн Мо Ки Бд Оп Сф БнНС Ом До БнБ; Бат Ло) [ЕГСО 151; ЕГЈ 97; НП 13; Бан I 83].
3. Конђа је као котур, па по њему крпе, и то се стављало на главу. Јарковац
4. Конђа је углавном неки додатак који треба да замени природну косу, да створи утисак да жена има бујну косу. Млађе жене су носиле пунђе, а старије су носиле конђе. Јарковац Ново Милошево
5. Конђом зову и обичну плетеницу од мртве косе, а таквих конђа је било доскора.
6. Други су ми казивали да је конђа била мало јастуче од вуне или опале косе, које се утврђивало за косу на глави са две укоснице, „орнадле”.
7. Кад хоће да нагрде неку жену, кажу јој: „Та конђа!” (Јр).

Синоними:

1. пунђа Суботица Кикинда Ново Милошево Деска
2. оштроконђа