коринђаш

Именица

уреди

коринђаш, м

Облици:

  1. -а́ша, [1]
  2. корѝнђа̄ш, коринђа̑ш [1]
  3. -а́ша, [1]
  4. корѝнђа̄ш, коринђа̑ш [1]

Значења:

  1. Учесник поворке који, идући по селу, честита Бадње вече и Божић. [1]

Примери:

  1. Ко о̏ће да при̑ми коринђа́ша та̑ј га при̑ми. [2] [3] [4] Елемир Суботица Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Нови Сад Нови Кнежевац Мокрин Падеј Ново Милошево Нови Бечеј Тараш Итебеј Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Фаркаждин Чента Сенпетер Иванда [1]
  2. Ја̑ сам ма̑ли коринђа̑ш / Па сам до̏шо да ми да̑ш / Ако ко̀лач да че̏кам / Ако жа̀рач да бе̏гам. [5] Ченеј Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 206, 406.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 24.
  4. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене

уреди