косиште
косиште
косиште (српски, lat. kosište) уреди
Облици:
Значења:
- Држаље за косу. [1]
Примери:
- Дрвени део косе зове се „косиште”, на њему је „ручица” или „руцањ”. [2] [1]
- Нау̀чио сам га од три́најс го̏дина ка̏ко се др̀жи ко̏сиште да се не исе́че на ко̀су. Јаша Томић [1]
- О̏ће зе̏т да пока̑же ка̏ко ко̏си, и скр̏ја ко̏сиште (Чн — М; Тш Дб Нз Бк Ш; Ло. [3] [4] [5] [1]
- Ако ш да ти ко̏са до̀бро ко̏си, мо̑раш на̀штимати ко̏сӣште. Бачинци [1]
- Ски̏ни то̑ по̀ломљено ко̀сиште. Бегеч Меленци Иванда [1]
- Па ко̀сӣште је на̑јбоље би́ло од су́вог ба̀грена. Суботица [1]
- Ко̀са је гво̀здена а ко̀сӣште је др̀вено. [6] [7] Жабаљ Сусек Свилош Надаљ Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Мошорин Тител Нови Кнежевац Ново Милошево Орловат [1]
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 90.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 49.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.