косиште

косиште (српски, lat. kosište) уреди

Облици:

  1. s [1]
  2. ко̀сӣште, ко̏сиште, коси́ште Лаћарак Черевић Пачир Бегеч, ко̏сӣште, ко̀сиште [1]

Значења:

  1. Држаље за косу. [1]

Примери:

  1. Дрвени део косе зове се „косиште”, на њему је „ручица” или „руцањ”. [2] [1]
  2. Нау̀чио сам га од три́најс го̏дина ка̏ко се др̀жи ко̏сиште да се не исе́че на ко̀су. Јаша Томић [1]
  3. О̏ће зе̏т да пока̑же ка̏ко ко̏си, и скр̏ја ко̏сиште (Чн — М; Тш Дб Нз Бк Ш; Ло. [3] [4] [5] [1]
  4. Ако ш да ти ко̏са до̀бро ко̏си, мо̑раш на̀штимати ко̏сӣште. Бачинци [1]
  5. Ски̏ни то̑ по̀ломљено ко̀сиште. Бегеч Меленци Иванда [1]
  6. Па ко̀сӣште је на̑јбоље би́ло од су́вог ба̀грена. Суботица [1]
  7. Ко̀са је гво̀здена а ко̀сӣште је др̀вено. [6] [7] Жабаљ Сусек Свилош Надаљ Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Мошорин Тител Нови Кнежевац Ново Милошево Орловат [1]


Синоними:

  1. косило [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 90.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 49.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  7. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

Напомене уреди