кото

кото (српски, lat. koto)Уреди

ИменицаУреди

кото, м

Облици:

  1. кото̑ Врачев Гај [1] [2]

Значења:

  1. Већа округла гвоздена посуда за кување на ватри. [2]
  2. За кување веће количине јела, справљање пекмеза, топљење масти и сл. [2]
  3. За искувавање рубља. [2]

Примери:

  1. Ко̏то, ту̏чани, од гу̏са, педѐсет ли̏та̄ра је ве̏лик. Ђала Избиште [2]
  2. Ко̀то, у̏ јесен се ку̏вају шљи̏ве у̀ том ко̀тлу. Србобран [2]
  3. Смо ску̏вали пу̏н ко̀то кромпи́ра за сви̑ње. [1] [3] [4] Ченеј Јамена Вогањ Свилош Сот Буковац Шатринци Голубинци Угриновци Сомбор Дрљан Мартонош Бегеч Мол Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Гардиновци Радојево Итебеј Житиште Јаша Томић Сефкерин Панчево Алибунар Омољица Долово Уљма [2]
  4. Тре̏ба да ѝзрӣбам ко̀то, о̀сто̄ је ма́сан од свињо̀коље. Бачинци [2]
  5. То̑ ће се мо́рат ку̏ват па̀прика̄ш у ко̀тлу. Пачир [2]
  6. Кото имамо један. Онда ту се од сваке врсте рибе: шаран, сом, смуђ, деверика, сваке врсте рибе се очисти и кува. [1] [5] Бачко Градиште Моровић Кукујевци Пачир Бођани Дероње Футог Ђурђево Гардиновци [2]
  7. Кад је то̑ ски̏но, све̏ те ма̑с, о̏дро, о̏ндак ва̏ди те̏ шу̑нке, ва̏ди [о]ве̏ грби̏не, оце́че гла̑ву, ста̏ви у ко̏то. Избиште [2]
  8. Е̏, то̏ ме̏темо, се исто̏пи со́да у ко́то на ва̏тру, и о̏ндак со́да се исто̏пи и о̏ндак дода̏мо она̏ј матрија̑л, и посте̏пено во́де, ко̏лко ба̏ш тре̏ба. Избиште [2]
  9. И̏ма ко̀то̄ па ѝскува у ко̀тлу. [1] Сот [2]
  10. Пра́ли смо, то је пре̏ би́ло у ко́тлу. Избиште [2]
  11. Ме̏тнемо и ко̀то па се ѝскува [веш]. [1] Алибунар Прхово Суботица Стапар Сивац Дрљан Нови Бечеј Маргита Вршац [2]
  12. А о̏нӯд, од гре́де ви̏си ла́нац и ту̑ је ко̀то, на̏век во̀де. [1] Платичево Јамена Ердевик Нештин Свилош Вогањ Чортановци Прхово Голубинци Обреж Бољевци Сомбор Госпођинци Јаша Томић Перлез Велико Средиште Омољица Уљма [2]


РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  5. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

НапоменеУреди