Викиречник

кошуља

кошуља

Језици (3)
[[#кошуља (српски, lat. košulja)|кошуља (српски, lat. košulja)]] • Референце • Напомене
Страна категорија

Српски

кошуља (српски, lat. košulja)

Именица

кошуља, ж

Категорије: об.


Облици:

  1. ко̀шуља, кошу̏ља [1]
  2. ко̀шуља, кошу̏ља Вршац [1]

Аудио:  (датотека)

Значења:

  1. Женска летња свечана кошуља. [1]
  2. Женска летња свечана блузе са златовезом. [1]
  3. Дугачка кошуља какве су носили становници клисурских села у Румунији. Црвена Црква[1]
  4. Спаваћица. Каћ[1]
  5. Део женског доњег рубља који се носи до тела и досеже до колена, често без рукава. [1]
  6. Памучно платно које се даје на дар просиоцима, учесницима свадбе, носачима у погребној поворци, положајнику и сл. [1]
  7. Памучно платно или свила која се учесницима свадбе веже преко десног рамена и груди. [1]
  8. Рубље уопште. [1]

Примери:

  1. Летњу ношњу у прошлости чинили су углавном следећи елементи: широке платнене гаће, кошуља, „пруслук”, обојци. [2] [1]
  2. Кошуља је имала дуге рукаве, спреда је разрезана до половине груди а око врата је низак колир са закопчавањем испод гуше запоњцима. Ношена је преко гаћа и допирала до испод појаса. [3] [4] [5] [6] Остојићево Платичево Ченеј Старчево Долово Крашово [1]
  3. Па има да се ћилим, крпара и платно отка, кошуља и гаће сашију, фиранге исплету. Стапар [1]
  4. Ко̀ње сам до̀бро одржа́во, де̏телина се на њи̑ чи̏сти, сва̏ко ју̏тро ко̀шуља мо̏кра — чеша̀гијом пр̏во па че̏тком че̏ткало се. Ченеј [1]
  5. Ни́је би́ло го̀тови ко̏шуља ко са̏д. Бешка [1]
  6. О̏нда ѝма̄ш и пешки́ра, и га̑ћа, и ко̏шӯља, и по̀њавӣца, и што го̏д о̏ћеш. Дероње [1]
  7. Зна̏ла сам са̀вршено да ши̏јем му̏шке ко̀шуље. [7] [8] [9] [10] [11] [12] Арадац Бачинци Чалма Лединци Черевић Лаћарак Шимановци Вишњићево Суботица Кула Мол Ђурђево Бегеч Нови Сад Вилово Ђала Српска Црња Шурјан Орловат Иланџа Деска Ченеј [1]
  8. О̏на је шти̏ковала на маши́ну, кошу̏ље, колко која и̏ма могу́ћности, два̏ес, три̏ес и педесе̑т и̏ма која је. [1]
  9. Ми̑ смо носи̏ли у два̑: и до̑јна и го̑рња кошу̏ља. Вршац [1]
  10. Пешки́ре, га̏ће, кошу̏ље, то̑ се пре̑ носи̏ло од паму̏ка. Избиште Павлиш [1]
  11. Благдашња кошуља везена је концем у боји или златовезом, по грудима и рукавима. Највише су заступљени биљни мотиви: гране, лозице, лишће и др. [13] Остојићево [1]
  12. Закопчаван је [прслук] копчама или врпцама, али је било и таквих који се нису закопчавали да се боље види „златна кошуља”. [13] Остојићево [1]
  13. Ѝмали смо свѐча̄ну ко̀шуљу ду̀гачку. Бачинци [1]
  14. Кат по̏ђе мла̑да на спа́вање код мо́мка, о̏ндак све̏крва пу̏шти ја́је крос кошу̏љу да се ла̏ко поро̏ди. Јасеново Вршац [1]
  15. Основни делови старе српске женске ношње су скуте и кошуља који су ношени до тела. Кошуља је служила и као горња одећа лети. И кошуља и скуте шивени су увек од домаћег платна. [14] [15] [1]
  16. И донѐсе дѐвојачки шта̀фӣр: ње̑не ја̀стуке, ћи̏лимове, пешки́ре, ве̏ш, ко̀шуље. Кумане [1]
  17. Са̏м ко̏пала у ба̑шћу па ми ко̀шуља мо̏кра од зно̏ја. [16] [12] Ченеј Ченеј Итебеј [1]
  18. Свекрва му [војводи] даје штап са јабуком за који везује кошуљу и пешкир, а војводиница добија хаљину. [17] [1]
  19. Носачи [у погребној поворци] добивају на дар „кошуље” (платно за кошуље). [18] Јарковац [1]
  20. Сви̏ се да́рили, и сви̏ ѝмали ко̀шуље, на све̏ ко̀ње ко̀шуље. [19] [20] Томашевац Черевић Ново Милошево Меленци Кумане Орловат [1]
  21. Ка[д] до̑ђе пр̑ви у ку̏ћу да бу̏де по̀лажаник, ра̏дован, њѐму се ве̑же ко̀шуља. Војка [1]
  22. Па се ѝде̄ код дѐво̄јке, дѐво̄јка да̀рӣва, све̏ у ко̀шуље да̀рӣва. Бачинци [1]
  23. О̏ндак сва̏ки џара̑ч прекази̑ва, ка̑же: „Ово̑ покла̏њам мо́мку и мла̑ди, аљи̏ну и кошу̏љу. Јасеново [1]
  24. Од невесте девер је добијао нарочито украшен „деверски пешкир” или „кошуљу” (бело платно или свила везивана деверу преко десног рамена и груди). [1]
  25. Преко де̏вера ја̏ ве̑жем ко̀шуљу и о̏н ѝде поред мѐне. Лаћарак Кула [1]
  26. Сремица каже: „Понедељком перем кошуље”. Платичево Свилош Банатско Аранђелово [1]


Синоними:

  1. кошуљица [21] Сремска Митровица Сефкерин [1]


Изрази:

  1. пре̏чакошу̏ља од каба̏нице ("исто"). Вршац [1]
  2. Ближа ˜ него хаљина ("пречи је рођак од туђина"). Јасеново [1]
  3. бо̏ље је ви̏дити ву̑ка при̏т кућом о Бо̀жићу нег чо̀века уко̀шуљи ("блага зима није добра за усеве"). Ново Милошево [1]
  4. икошу̏љу би да̑в ("несебичан, душеван човек"). Вршац [1]

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 148.
  3. ↑ Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 112.
  4. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 149, 150.
  5. ↑ Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 13, 14.
  6. ↑ Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 95.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114, 173.
  8. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 299.
  9. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7, 106.
  10. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  11. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52, 55.
  12. ↑ 12,0 12,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  13. ↑ 13,0 13,1 Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.
  14. ↑ Багрем бели. 1986, 146 стр, стр. 119.
  15. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 308.
  16. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
  17. ↑ Весна Марјановић, Прилог проучавању промена у циклусу свадбених обичаја Срема на примеру села: Јаково, Бољевци, Стари Сланакамен, Нови Карловци, Стари Бановци. — Рад, 31, 1988—1989, 195—204, стр. 196.
  18. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 110.
  19. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 137, 139.
  20. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 258.
  21. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=кошуља&oldid=676327”