кр̏па
кр̏па
Именица
уредикр̏па, ж
Облици:
Значења:
- Комад похабане, подеране тканине. [1]
- Комад тканине који се употребљава за чишћење, брисање. [1]
- У женској народној ношњи марама која се качи за горњи део капе; уопште марама којом се повезује глава, повезача. [1]
- Постеља. [1]
Примери:
- О̏ндак на̏вијемо не̏ке ста̑ре ри̏те, кр̏пе, шта̏ то̏ би́ло, на ко̀лена да се не жу̑љимо. Томашевац Лаћарак Ђурђево Каћ Ново Милошево Избиште [1]
- Мо̏же из цигарѐтле ди̏м, мо̏же па́рче кр̏пе (у̀ва̄љамо и ондак о̀на не̑ма пла̏ме̄н, са́мо ди̏ми), да се ди̏ми, а и̏ма и спе̏ција̄лна спра̏ва пче̏ла̄рска ко̀ја ди̏ми. [2] Меленци [1]
- Кр̏па ти по сле у̏да је нѐ ги не, мѐни је ста̑лно у ру̀ка ма. [3] Јаша Томић Суботица Ђурђево Кикинда Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Банатска Паланка Ловра [1]
- Ѝма ли смо су̀нђер, не̏ко кр̏пу, па бри̏ со та̏бли цу. Нови Сад [1]
- Док невеста не добије „крпу” (повезачу), дотле младожења мора непрестано тако да седи. [1]
- Кад се свекрва већ крене кући, износи младина мати дарове за њу. Дарови су: две крпе (мараме) беле. [4] [5] [6] Крашово [1]
- Мо̀ја ба́ка ни́је ка́зала кр̏пе, нег пр̏ње, ал ја̑ сам во̀ло те̑ мо̀је кр̏пе и ни́сам те̏во да и ба̑цам. Јаша Томић Ново Милошево Шурјан Бока Неузина [1]
- Е а̏јдмо у кр̏пе. [7] Ново Милошево Мокрин [1]
Изрази:
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 147.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
- ↑ Јован Живојновић, Кроз јужни Банат (путничке белешке и размишљања). — ЛМС, 255, 1909, 37—64, стр. 51.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 56, 60.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 74.
- ↑ II Радован Вртипрашки, Некад било сад се приповеда. Нови Сад, 1989, 98 стр.