кри́вити

кри́вити (српски, lat. kríviti) уреди

Глагол уреди

кри́вити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. кривити, кри̑вим [1]

Значења:

  1. Бацати кривицу на некога, окривљавати. [1]
  2. Постајати крив, савијати се. Јасеново[1]

Примери:

  1. Нѐ могу ја̑ кри́вит Све́ту. [2] [3] Санад Госпођинци Ново Милошево [1]
  2. Шта ми се кривиш ту! Јасеново [1]


Синоними:

  1. ерити [1]
  2. дерати [1]


Изрази:

  1. ˜вра̑т ("ишчекивати некога, истезати врат да би се боље видело"). Вршац [1]

Референце уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 122.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 292.

Напомене уреди