ла̀жура
ла̀жура
ла̀жура (српски, lat. làžura) уреди
Значења:
- Женска особа која лаже, која је склона лагању. [1]
Примери:
- Нѐмој та̀ко, бра̏те, ни́је о̀на ла̀жура ко та̑ тво̀ја Ду̀ша̄нка; та̑ ла̏же док о̀твори у́ста само да до̏бије не̏што, да и̏ма не̏гди не̏ке а̀сне. [2] Јаша Томић Стапар Нови Сад Ђала Банатско Аранђелово Ново Милошево Бока [1]
- Шта̏ слу̏шаш ту̑ ла̀журу? Башаид [1]
Референце уреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 98.