ладан

ладан (српски, lat. ladan) уреди

Прилог уреди

ладан, прил.

Прилог уреди

ладан, прил.

Категорије: прен.


Облици:

  1. ла́дно, ла́дна [1]
  2. -дна, [1]

Значења:

  1. Који има ниску температуру, који изазива осећај све жи не. [1]
  2. Густ дим из мале ватре. [1]
  3. Жигосање бојењем. [1]
  4. Хладнокрван, сталожен, који се не узбуђује. Орловат Вршац[1]
  5. Равнодушан, неосетљив; нељубазан. Орловат Вршац[1]

Примери:

  1. Ле̑по си ме до̀че ка ла, ла́дан ру́чак, ла́дна со̏ба, ко да ми ни́је до̏ста зи́ме и ладно̀ће. Јаша Томић [1]
  2. Пре̏лије пра̑се сас ла́дном во̀до̄м. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Ловра Бешка Лаћарак Обреж Суботица Мартонош Обзир Ченеј Госпођинци Ђала Мокрин Ново Милошево Башаид Меленци Елемир Итебеј Шурјан Бока Неузина Томашевац Фаркаждин Баранда Сефкерин Вршац Избиште Деска Батања [1]
  3. Ја̏ би́ла у Сре́му, у Бу̏ков цу у бе́рби, па вал да озе́бла о̀[д] тог ла́дног гро̑ жђа. [1]
  4. Ја̑ сам о̏ба ве зу ѝма ла да му но̏сим до̀ру чак, у по́дне ру́чак, по сле по́д не да однѐсе̄м во̀де ла́дне. Нови Сад [1]
  5. После кувања оне [крвавице и џигерњаче] се стављају на „ладан дим” (више дима, а мање пламена). [9] [1]
  6. И ја̑ и Ми́та, дечу̀рлија, је̏се̄н, ре́па, ла́дно. Мартонош [1]
  7. Не̏што ми се зи̑ми ди̏мило о̀ткад је би́ло о̀но ла́дно, о̀ни сне̏гови. [10] [11] Велики Гај Обреж Обзир Бечеј Вилово Банатско Аранђелово Башаид Итебеј Шурјан Батања [1]
  8. А ве̏че па̏да ра̏но у̏ јесе̄н, смр̀ка̄ва, па ла́дно, па бла̏то, ки̏ша, па бла̏то. Товаришево [1]
  9. Нѝје ла̑дно под о̀тај лепѐдо̄в. [10] [12] Итебеј Фаркаждин [1]
  10. Тако се у хла́дној во̀ди сте̑же. Иланџа Кула [1]
  11. Хладно жигосање се изводи на тај начин што се жиг не загрева, већ се само умаче у катран или масну боју и онда се са тим жигошу коњи на плећа или врат, говеда на сапи […] или са стране где се добро види. [13] [1]
  12. И са̏д сам га ја̏ пики́рала у ма̏рт ме̏сец, ал је би́ло ја̑ко хла́дно, ни́сам мо̀гла да до̀чекам да се у̀греје до̏ле зѐмља, ни́је би́ла у̀грејана. Велики Гај [1]


Изведене речи:

  1. ладно [1]
  2. хладно [1]


Изрази:

  1. ˜ ко ле̑д Вршац Јасеново [1]
  2. ла́дно око ср̏ца ("осећај зле слутње, безнађа"). Ново Милошево [1]
  3. Мртав ˜ ("потпуно равнодушан, хладнокрван, незаинтересован"). [1]
  4. И̏ма га кола́дне во̀де ("бити у изобиљу"). Вршац [1]
  5. ˜ зно̑ј га проби̑ја ("обузима га језа, страх"). Вршац [1]
  6. ла́дно ко у штенари Сомбор Мокрин [1]
  7. ˜ ко зми́ја Вршац Јасеново [1]
  8. кола́дне воде ("много"). Вршац [1]
  9. ˜ ко мртвац Јасеново [1]
  10. ладно ко у леденици Ковиљ [1]
  11. оста̏ти ˜ ("не узбуђивати се"). Вршац [1]
  12. ˜ ко ка̏мен Вршац [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 137, 337, 376.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136, 137.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 110.
  5. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 124.
  6. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 350, 354.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 57.
  8. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
  9. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 38.
  10. 10,0 10,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 337.
  11. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 50.
  12. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 284.
  13. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 89.

Напомене уреди