лиса

Српски

лиса (српски, lat. lisa)

Именица

лиса, ж

Облици:

  1. ли̏са, лѝса Јасеново [1]
  2. ли́са Сремска Рача Вогањ Мали Радинци Јарак Крушедол Марадик Голубинци Војка Батајница Грабовци Купиново Бољевци Сурчин [2] [1]
  3. ли̏са Јамена Свилош Черевић Врдник Мали Радинци [2] [1]
  1. ли̏са [1]

Значења:

  1. Бела пега, шара на челу овце, краве, коња и сл. [3][1]
  2. Овца са белом шаром на црној глави. [1]
  3. Крава са белом шаром на глави. [1]
  4. Кобила са белом шаром на глави. [1]
  5. Коњ са белом шаром на челу. [1]

Примери:

  1. О̀на̄ о́вца ѝма̄ ли̏су. [4] Лаћарак Бачинци Ђурђево Вршац Ченеј [1]
  2. Према боји и особини вуне [овце] називају их: лиса — ако је све црно, а само напред има бело. [5] [1]
  3. Вѝдим да и А́рса о̏ће да про̀да о̀ну њѐгову ли̏су. [2] [4] Ченеј Гибарац Черевић Крчедин Мали Радинци Голубинци Јарак Кленак Вршац Иванда [1]


Синоними:

  1. лиска [1]


Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  3. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 37.
  4. 4,0 4,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Мирјана Малуцков, О овчарству у југоисточном Банату. — Рад, 35, 1993, 187—198, стр. 194.

Напомене