лу́пати

лу́пати (српски, lat. lúpati) уреди

Глагол уреди

лу́пати, {{{вид}}} непрел.


Категорије: прен.дем.


Облици:

  1. лупати [1]
  2. лу̑па се [1]
  3. -им [1]
  4. лупати [1]
  5. лупати, -нем [1]

Значења:

  1. Снажним замасима вршити сударе једног тела с другим да би се изазвао тресак или снажан звук. [1]
  2. Производити, одавати јаке звуке; трештати, проламати се. [1]
  3. Ударајући по нечему или нечим (о нешто) чинити да се сломи, разбије. [1]
  4. Чистити (орахе, лешнике, бадеме и сл.) од љуске. [1]
  5. Ударајући жицом (тесто, јаја, путер и сл.) припремати за јело, мутити. [1]
  6. Снажно и убрзано куцати, бити (о срцу). [1]
  7. Оштећивати се. [1]
  8. Сечење и вађење леда из баре, реке и сл. [1]
  9. Рећи нешто глупо, неумесно. Ново Милошево[1]
  10. Су да ри ти се, уда ри ти јед но у дру го. [1]
  11. Ударити се руком (рукама, шакама) по неком делу тела (обично као пропратним гестом уз израз неког расположења, осећања и сл.). [1]

Примери:

  1. Јѐдан сви̑ра у дво́јнице, а јѐдан лу̑па у ста̑ру ка́ну. Мартонош [1]
  2. Па кад је чѐтри са̑та и три̑ и̏зјутра, нѐ треба са̑т, та̀ко лу́пају. [2] [3] [4] [5] Товаришево Јамена Вашица Ердевик Лаћарак Сремска Митровица Бешеново Кленак Нови Карловци Госпођинци Жабаљ Каћ Гардиновци Кикинда Ново Милошево Итебеј Зрењанин Томашевац [1]
  3. Не̏кад су лу́пали у клепѐтушу да зау̀ставе ро̑ј. [5] Јарак [1]
  4. Лу̑па мо̏ј та̏та на про́зор. Павлиш [1]
  5. Лу̑па на јѐдна вра́та, а ни́је на на̏ша пого̀дио него на ма̀ђарска вра́та. Помаз [1]
  6. Е̏, о̏ндак у̏јутру до̀лази по̀лаженӣк, ве̏ћ лу̑па ра̏но. Бешка [1]
  7. Кад залу̑па слу̏жба, кад лу̑па, о̏нда ме̑симо ту че́сницу. Избиште [1]
  8. Кабо (ампер, кофа) је што нагло доле и здраво лупа. Ченеј [1]
  9. На сто̑ су поска́кали, по̏чели да лу̑паду. Павлиш Сремска Митровица Ново Милошево [1]
  10. После вече̏ре ку̏вамо компо́та, ме̏да, ора̏је, ора̏се спре̏мимо, лу̏памо ора̏се, је́мо. Избиште [1]
  11. О̏раја је нам да́ла да лу̑памо, да с ме̏дом је̏демо. Нови Сад [1]
  12. Ка̏ко је не̏кад лу́по о̀расе. Лаћарак [1]
  13. Лу̑памо о̀раје. Томашевац [1]
  14. Лу̑пам па́њеве, ку̏пио сам др́ва, па па́њеви, па лу̑пам, тре̏бало је це́пати. Бегеч [1]
  15. Шне̑ смо зва́ли. Би́ла је жи̏ца, о̏нда са̀ том жи̏цом смо лу́па ли. Стари Сланкамен [1]
  16. Лу̑пам ја́је. Буђановци [1]
  17. До би је ну ма су тре ба „лу pa ти” у ван гли све док се „гре де на та ва ni ци (пла fo ну) не озно је”, односно све док се тесто не одваја од по су де. [6] [1]
  18. Шта̏ лу̑паш? Нови Бечеј Сремска Митровица [1]
  19. А су̏дови се лу̑паду. Избиште [1]
  20. Месари су зими организовали „лупање леда” — вађење леда из баре. [7] Госпођинци [1]
  21. На У̀скрс, сас ја́ји ма, ти̏чка ли смо. Ба̑ци мо ја́је, па и о̀на ба̑ци, о̏нда да се лу̏пӣду ти̏ два̏ ја̀јета. Бата Ново Милошево [1]
  22. Кад сам очо други пут код доктора и кад сам казо да сам имо грознице две, он се лупио руком преко главе и казо да се не сме даље чекати, прст се мора скинути. [8] Ченеј [1]
  23. Иза̀шао па уједа̀ред лу̏пнуло то̑. Ђала [1]


Изведене речи:

  1. се [1]
  2. лупање [1]
  3. лу̏пити [1]
  4. се [1]
  5. лу̏пнути [1]


Изрази:

  1. главом о зид ˜ ("силом настојати постићи оно што је немогуће"). Сомбор Ново Милошево [1]
  2. ˜ као путомо лотру ("говорити бесмислице"; "Лу̑па ко пу̏том о ло́тру"). Јамена Чортановци Мошорин [1]
  3. ˜ мозак ("размишљати о нечем сложеном, тешком"). [1]
  4. о главу селупати ("сносити последице непромишљеног поступка, светити се"). Сомбор [1]
  5. ˜ гла̑ву ("размишљати о нечем сложеном, тешком"; "Не лу̏пај гла̑ву за то̑"). Ново Милошево Сомбор [1]
  6. ˜ ноге ("много ходати"). [1]
  7. ˜ дупе за тањир супе ("беспотребно се излагати напорном путовању"). Црвена Црква [1]
  8. ˜ ко опута о лотру ("исто"). Кумане [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 87, 103.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 510.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 120, 129.
  5. 5,0 5,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 42.
  7. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 48.
  8. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 353.

Напомене уреди