лу̏да

лу̏да (српски, lat. lȕda) уреди

Именица уреди

лу̏да, ж

Категорије: шаљ.


Облици:

  1. , луда [1]
  2. луда [1]

Значења:

  1. Ментално поремећена, малоумна, умоболна особа. [1]
  2. Непромишљена, неразумна, несмотрена особа. [1]
  3. Са избледелим значењем (обично у благом прекоревању). [1]

Примери:

  1. Ко̏ лу̏ди су̑ди? Ново Милошево [1]
  2. Чо̏век тре̏ба да се изма̏кне од лу̏де. Пу̏сти лу̏ду на да̏ру. Павлиш Ђурђево [1]
  3. Па прва луда је она твоја жена, моја свекрва, зато што пљује у руке кад пере веш. Ново Милошево Черевић [1]
  4. Лу̏до је̏дна, па изба́ци ту̏ глу́пос из гла́ве. Павлиш [1]


Изрази:

  1. Ко лепа ˜ на кишу [1]
  2. Пуститилуду на дару ("не обраћати пажњу на кога правдајући то његовим психичким стањем"; "Чо̏век тре̏ба да се изма̏кне од лу̏д"). Павлиш [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене уреди