ма̀муза
ма̀муза
Именица
уредима̀муза, ж
Значења:
- Метална направа за подстицање коња, која се причвршћује за јахачеву чизму. [1]
- Ојачање од испреплетеног прућа које се ставља на онај део насипа који је уз само речно корито. [1]
- Рожнати израштај на ногама неких птица. Суботица[1]
Примери:
- Кад је џа̏гне с ма̀музама. [2] Бока Лаћарак Суботица Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Јаша Томић Неузина Шурјан Ловра [1]
- Но̀ ту ма̀музу ѝма ко ма̑ли ши́љци и о̀нак чо̀век мо̏же да бо̀де ко̀ња с но̀гом ако ста̏не, јел ако о̏ће да га те̏ра бр̏же. [1]
- Нѐмо̄ј ко̀ња ма̀музама у̀дарати, узлу́диће ти се. Бачинци [1]
- Ну̏з Тамиш ску̏пимо вр́бове гра̑не, пру̑ће, о̀нак од њѐга пра̏вимо сно̀пове, те̑ ма̀музе, и то̑ се испрѐпле̄ће, па и ре̑ђамо нуз бе̏дем. Шурјан [1]
Референце
уреди- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 346.