ма̑јстор
ма̑јстор
ма̑јстор (српски, lat. mȃjstor) уреди
Именица уреди
ма̑јстор, м
Значења:
- Онај који има највишу квалификацију у занатлијском звању. Бачинци[1]
- Особа вешта у неком послу; добар зналац своје струке или посла који обавља. [1]
Примери:
- Били су занатлије, „мајстори”, који су представљали засебан ред: живели су од свог заната, лично и у кућама водили варошки начин живота. [2] [3] [4] [5] Јарковац Сот Шимановци Ириг Нерадин Инђија Крчедин Мартонош Мол Дероње Бачка Паланка Футог Ченеј Нови Сад Турија Ђурђево Каћ Тител Ђала Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Башаид Велики Гај Избиште Банатска Паланка Калаз [1]
- Би̏о не̏ки ма̑јстор Шва́ба у Кузми́ну. Лаћарак [1]
- Јѐдна се ко̏ла оки́вала два̏јс пе̑т до три́десет да́на. Јѐдан ма̑јстор и јѐдан шѐгрт. Ковиљ [1]
- Ја̑ сам ту̑ би́ла ма̑јстор. Кула [1]
- Ма̑јстор је за о̀ра̄ње. Ђурђево [1]
- Има један, мештер се зове, а српски мајстор. [6] Нови Сад Стари Сланкамен Бачка Паланка [1]
Изрази:
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83.
- ↑ Александар Р. Стефановић, Бербери и берберски занат у кикиндском диштрикту у 19. и почетком 20. века. — Рад, 18—19, 1969—1970, 73—82, стр. 75.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 105.
- ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.