марама
марама
марама (српски, lat. marama) уреди
Именица уреди
марама, ж
Облици:
Значења:
- Четвртаст или троугласт комад тканине за покривање главе, врата или леђа. [1]
- Вунена марама којом се зими повезује глава. Вршац[1]
- Велика марама којом се покривају плећа, обично тако што се укрсти преко груди и веже на леђима. Јасеново[1]
- Марама од танке, меке тканине (обично свиле, памука и сл.). [1]
- Посебно чувани предмети који су се користили само када се иде код кума у госте да би му се спаковао тал, део који му припада за Божић и Ускрс. [1]
Примери:
- Када се постави први рог на крову, на њему се закује клинцима зелена гранчица неког дрвета, најчешће врбова, на коју се окаче „дарове” које је газда припремио за мајсторе (за сваког мајстора једна „марама” или „пешкир”). [2] [3] Крашово Сенпетер Лупак Водник Клокотич Равник Јабалче Нермиђ [1]
- Гла̑ву та̀ко ве̑жеду, ма̀раму, па око пу̑нђе. [4] [5] [6] Томашевац Бачинци Лаћарак Бешка Добринци Шимановци Сомбор Дероње Мол Ђурђево Нови Сад Вилово Ново Милошево Кумане Елемир Фаркаждин Сефкерин Избиште Бата [1]
- Иде́мо у цр̑ним ма̀рамама на Вѐлики пе́так. Лаћарак [1]
- А о̀ни обу́чени, бо̏же, на мо̀мку чи̏зме до̀ коле̄на, со̏мотски капу́ти, па астра̀га̄нске кра́гне, а на̀ њо̄ј свѝлена ма̀рама, о̀на што ду́би она̀ко, те́шка, ја́рка, а на њѐму шу̀бара. Кула [1]
- На гла́ви мара̏ме. Вршац Банатска Паланка [1]
- Дѐлӣнске ма̀раме су би́ле за свѐчано. Нови Сад [1]
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
- ↑ Михај Н. Радан, Обреди, веровања и обичаји Карашевака везани за изградњу куће. — Гласник Етнографског института САНУ, књ. XLIX , Београд, 2000, 91—99, стр. 95.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113, 340.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134, 137, 139.