ме́њати
ме́њати
ме́њати (српски, lat. ménjati) уреди
Глагол уреди
Облици:
Значења:
- Чинити друкчијим по садржини, изгледу, облику и сл., давати (некоме, нечему) други, друкчији облик, вид, изглед, преиначавати. [2] Пачир Дероње Госпођинци[1]
- Уступати у замену за нешто друго, размењивати, трампити. [1]
- Добијати другачији изглед, лик. [1]
- Бити променљив, несталан (о датумима црквених празника). [1]
Примери:
- Мо́рали ѝћи о̀тац и ма̏ти да ме́њају, но̀сили лу̏ка и шта̏ ѝмали — то̏ по̀врће — да ме́њају. Бата [1]
- Мирјана личи на тебе, деца се мењу, па ма личила на било кога, само да је здрава. [3] Ченеј [1]
- О̑н ти [зна] сва̏ки да́тум, сва̏ки све́тац којега па̏да, да̏ л се ме̑ња, да̏ л се не ме̑ња. Избиште [1]
Изрази:
- курјак длакумења а ћуд никако ("исто"). [1]
- Ву̑кдла̏куме̑ња, а ћу̑д ни̏када ("човек обично не мења своју нарав"). Вршац [1]
- ну̏жда за́конме̑ња ("у невољи се поступа онако како прилике налажу, односно супротно уобичајеним правилима, нормама понашања"). Ново Милошево [1]
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 47, 140.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).