мр̀тав

Српски

мр̀тав (српски, lat. mr̀tav)

Значења:

  1. Који није жив, који је умро. [1]

Примери:

  1. Кад су Не́мци о̀чли, би́ла је бо̀рба, и кад су сти̏гли на ме̏сту, дво́јца мр̀тви и јѐдан жи̑в. [2] Меленци [1]
  2. Вр̏ло, вр̏ло ма̏ло се се̏ћам ма̏тери: како је ле̏жа̄ла мр̀тва — дру̏го нѐ знам. Ђала [1]
  3. Ти̑м мр̀твӣм је о̀стала дѐво̄јка. [3] [4] Црепаја Ђурђево Кикинда Башаид Иланџа [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 144.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 124, 125, 149.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136, 137.

Напомене