мѐшина
мѐшина
мѐшина (српски, lat. mèšina) уреди
Примери:
- Пр̑ви ми је по̀со ка[д] до̑ђем у ра́дњу да мо̑рам да спре̏мим ва̏тру. Ва̏тра још и са̏д сто̀ји ста̑рог ти̑па, под мѐшином. [1]
- Мѐшина се састо̀ји од о̏квӣра о[д] даса́ка, и́здувни де̏о, пре̏дњи де̏о и́здувни који ѝде у гра̑ну ва̏тре. [2] Ковиљ Сот Нештин Ириг Инђија [1]
- Мѐшина — ду̑ваш јѐдном но̀гом. Би́ла на та̀вану, мѐшина ве̏лика јѐдна би́ла, два̏ и̏ по ме̑тра. [2] Футог [1]
Референце уреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).