на̑дница
на̑дница
на̑дница (српски, lat. nȃdnica) уреди
Облици:
Значења:
- Посао који радник обави за један дан и за који добија новчану награду. [1]
Примери:
- Па иде́мо у на̑дницу, па се́чемо кукурузо́вину. [2] [3] [4] Дероње Бегеч Ђала Нови Бечеј Итебеј Јаша Томић Зрењанин Арадац Шурјан Бока Неузина [1]
- Сиро̀тиња, не̑ма ни̏шта, ѝдеш у̀ на̄дницу. Бачко Петрово Село [1]
Референце уреди
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130, 131, 150.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83, 84.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 350, 502.