набијача

Именица

уреди

набијача, ж

Облици:

  1. набѝјача [1]
  2. набѝјача Турија [1]

Значења:

  1. Алатка за набијање (купуса, лана, кудеље и сл.). [1]
  2. Кућа начињена од набијене земље. [1]
  3. Врста пушке која се пуни, набија кроз отвор цеви. [1]
  4. Даска која се ставља попречно преко зидова куће. [1]

Примери:

  1. У̀зми набѝјачу и у̀дри по зѐмљи, нѐ мож ре́ђати ци́гље по нѐра̄вном. [2] Лаћарак Сусек Свилош Бечмен [1]
  2. Чу̑вам на̀ тавану набѝјачу што ми по̀ко̄јна ма̏ти о̀ставила. Лаћарак Сусек Свилош Мол [1]
  3. Са̏д кад би прода́во [кућу], нѐ мож ни̏ко ка́сти да је од пѐчене ци́гље, већ ка̑же: то̑ је од зѐмље ку̏ћа, набѝјача се зо̀ве. [2] Лалић [1]
  4. То̏ је би́ла са̏м набѝјача та̀ко, ни ту било ни вра́та ни пе̑нџера. [2] [3] Бегеч Вашица Шатринци Чортановци Пачир Сомбор Кула Турија Дероње Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Бођани Каћ Ђала Мокрин Санад [1]
  5. Имао је двоцевку набијачу. [3] Бегеч Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Нови Бечеј [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. 3,0 3,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

Напомене

уреди