Викиречник

намештеник

намештеник

намештеник (српски, lat. nameštenik)

уреди

Именица

уреди

намештеник, м

Значења:

  1. (значење изведено преко синонима) рет. конзилијар рет., делатник, бележник суж., дужносник рет., радник, запосленик рет., арх. марник арх., конзулент рет., посленик рет., чиновник суж., алдерман рет., евидентичар суж., трудбеник, службеник [1][н 1]

Синоними:

  1. рет. конзилијар рет., делатник, бележник суж., дужносник рет., радник, запосленик рет., арх. марник арх., конзулент рет., посленик рет., чиновник суж., алдерман рет., евидентичар суж., трудбеник, службеник [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 Павле Ћосић и сарадници, Речник синонима, Београд 2008, ISBN 978-86-86673-09-1

Напомене

уреди
  1. ↑ Ово значење је изведено преко синонима. Молимо вас да замените овај шаблон одговарајућим описом значења.
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=намештеник&oldid=321557”